"FUDBALSKI GENI MOKROGORACA NE MIRUJU"
Fudbal i emocija dve su nerazdvojne stvari jednog od najvećih socioloških fenomena savreme istorije, a kroz odnos to dvoje sigurno bi se moglo izučavati i mnoštvo drugih nauka osim sporta i navijačke psihologije. Lojalnost klubu mogla bi se staviti u istu kategoriju sa porodičnim odnosima u onom delu u kome govorimo o humanoj strani ovog sporta, a niz generacija iste porodice koja navija za isti klub, govori o tome da su jedno i drugo u vrlo bliskim vezama.
U prilog ovom uvodu je i priča o mokrogorskom fudbalskom klubu “Kotroman” u čijoj istoriji je rečeno gotovo sve vezano za skoriju prošlost naših krajeva, i koja je protekle godine dobila epilog koje bi jedno društvo poželelo kao najbolji mogući scenario svoje budućnosti. Naime, nakon gašenja kluba krajem 90 tih, potomci osnivača ponovo su aktivirali i sproveli u delo ideju o aktivom učešću “Kotromana “ u fudbalskom životu zapadne Srbije. Nakon 15 godina Mokra Gora je ponovo, zaslugom mladog naraštaja koji nije ostao samo na pričama o “starom dobrom vremenu kada je sve funkcionisalo”, aktivirala svoj fudbalski klub.
Predsednik sadašnjeg kluba; Nedeljko Masal, sportski direktor Nemanja Cukavac i sekretar Nemanja Turudić zajedno sa svojim drugovima iz kornera prošlosti centrirali su loptu pravo u Opštinsku užičku ligu. Mnoštvo omladine koja živi ili je rođena ali studira i radi van ovog mesta učinili su da ideja o aktiviranju kluba vrlo brzo zaživi na padinama Tare, a suština fudbala: druženje, dobra energija uz takmičarski duh na terenu doprineli su da se oko “Kotromana” ponovo formiranog 2017. godine okupi veliki broj simpatizera različitih generacija. Jer, fudbal je fudbal: stvar koja na čudesan način spaja ljude. Da tako zapravo i jeste govori u prilog i činjenica da je jednu od prvih utakmica “Kotroman” odigrao sa ekipom iz Kremana, jeseni protekle godine, i to na terenu u Kremnima koji im je domaći klub ustupio budući da im je bilo onemogućeo da koriste svoj, a ovaj kraj jako dobro poznaje legende o stalnom rivalitetu i neslaganju Mokrogoraca i Kremanaca.
Istorija mokrogorskog fudbalskog kluba počela je 1960. godine kada je prvi put osnovan, a kako stari novinski članci kažu , nastao je na incijativu omladinske organizacije fabrike “Kotroman” i Mesne zajednice. Ista uspomena koju čuvaju potomci prvog sportskog kluba u ovom selu koji se takmičio u opštinskoj ligi, pominje i trenera, učitelja Tihomira Đurđića, kapitena Milena Špijunovića, predsednika Milojka Subotića i sekretara Stamenka Kojadinovića. U tadašnjem klubu bilo je registrovano 20 fudbalera koji su stučnom štabu bili na raspolaganju. U skladu sa tokovima tadašnjeg društvenog života, klub je dobio naziv po preduzeću koje ga je finansiralo, tada čuvenoj firmi “Kotroman“, a kako su potrebe i mogućnosti nalagale, napravljeno je i fudbalsko igralište u Dionicama. Dalji tok događaja u skladu je sa uobičajenim fudbalskim pričama: od početnog entuzijazma koji prelazi u niz uspeha, deo igrača koji su se dokazali na terenu prelaze u druge klubove u tadašnjoj vrlo živoj užičkoj fudbalskoj sceni, što rezultira i osipanjem kadra, a time i slabljenjem motiva onih koji su ostali verni klubu, pa klub prestaje sa radom 1968. Valja napomenuti da je taj period obeležila znatna migracija ruralnog stanovništva u urbane sredine u celoj bivšoj SFRJ, pa se to odrazilo, uprkos postojanju jake industrije u Mokroj Gori, i na znatno oslabljenu privrženost seoskom načinu života i volju za razvojem društvenih aktivnosti u selu.
FK „Kotroman“ se vratio na scenu u još jednom naletu entuzijazma: ponovo je osnovan 1984. , a tom prilikom postojeće igralište u Dionicama pretvoreno je u „savremeni teren sa pomoćnim prostorijama za fudbalere, sudije i delegate i kancelarijama za potrebe kluba“. Iz ovog dela istorije kluba pominju se predsednik Milomir Šiljković, sekretar Dragan Kojadinović, trener Radosav Obradović Mrva koji je karijeru igrača gradio u užičkoj „Slobodi“, kao i kapiten Ivan Ivanović. Bez prevelikih ambicija, ali sa dobrom energijom koju nosi svako bavljenje sportom, klub je bio aktivan do kraja prošlog veka.
Trebalo je da prođe decenija i po da stasaju nove generacije Mokrogoraca koji su odrastali uz priče o „starim dobrim vremenima“ , da se „preboli“ privatizacija i na žalost, prestanak rada bivšeg glavnog finansijera , nosioca industrijalizacije i razloga zbog koga je omladina ostajala u selu , fabrike „Kotroman“. Vezanost za rodni kraj , kao i manjak sportskog društvenog života, potreba za druženjem i okupljanjem, ali i ljubav prema fudbalu podstakla je mlade ovog kraja da ponovo pokrenu klub. Ideja da se klub ponovo aktivira naišla je na podršku ne samo onih koji su ostali u Mokroj Gori, već i većine onih koji su se ovde rodili ali žive „na strani“, tako da je nakon zvaničnog osnivanja, više od 20 igrača uzelo učešće na treninzima. Veliki po fudbal, ali ne nepremostiv problem, je što većina njih radi u drugim mestima, pa su i treninzi u kompletnom sastavu neredovni, ali se zato za svaku utakmicu sastavi dovoljan broj igrača koji su tog dana slobodni.
„Gde ima volje, ima i načina“, kaže se u narodu, a to dokazuju ovi mladi Mokrogorci koji su se s puno elana „zainatili“ da ovo, treće po redu, pokretanje kluba bude uspešno i dugotrajno. Ne predstavlja im problem ni da pred svaku utakmicu kod kuće, očiste teren u Dionicama, zarastao u travu, zapušten i ostavljen po strani brige vlasnika, koji je, kako saznajemo u fazi privatizacije kupljen od strane preduzetnika koji je davnih dana otišao u Francusku i nikad se više nije pojavio na njemu. Kako bilo, Mokrogorci, po pravdi Boga svoj teren, i uz usmenu saglasnost vlasnika, do konačnog trajnog rešenja uređuju pred svaku utakmicu.
Prošlogodišnju startnu sezonu ovaj klub koji se takmiči u Opštinskoj ligi završio je na osmom mestu, ali su ambicije, posebno kad je u pitanju volja da se klub razvije, za ovu godinu daleko veće. Pred njima je prva utakmica u ovogodišnjem jesenjem delu sezone koju igraju u okviru KUP-a Srbije, na Ilindan, 2. avgusta na svom terenu sa ekipom „Perućca“, a nakon toga, 5. avgusta, sprema se celodnevni turnir u Mokroj Gori. „Ekipa“koja ne posustaje kada je u pitanju vraćanje fudbala na Taru, kao i celo selo, mobilisano je u pripremi turnira na kome će ugostiti veliki broj svojih konkurenata kada je u pitanju opštinski rang takmičenja, ali kako na prvoj „Kotromanovoj“ utakmici reče jedan Kremanac: „Važno je da se igra fudbal, pa tek onda ko je bolji“. Bitno je i da će na terenu i oko njega, biti ujedinjena energija i pokretača prvog kluba i njihovih potomaka koji „stvari“ ne prepuštaju olako zaboravu, i koji su uspomene na slavne dane prvog fudbalskog kluba u Mokroj Gori pretvorili u vrlo živu stvarnost.
To je zapravo ta čar fudbala s početka priče.
M. Nikolić
31. jula 2018. godine