TELEGRAF: Tarabić prorekao sudbinu Šarganske osmice: Na jednoj stanici niko nikad nije kupio kartu

Tarabić prorekao sudbinu Šarganske osmice: Na jednoj stanici nikad niko nije kupio kartu

Većina onih koji su posetili Zlatibor nisu odoleli da ne obiđu čuvenu Šargansku osmicu, muzejsko-turistički kompleks pruge uzanog koloseka, jedinstven ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi. Železnica prolazi kroz park prirode Mokra Gora i Šargan, na tromeđi Zlatibora, Tare i Zlatara.

Legenda kaže da je čuveni Mitar Tarabić iz sela Kremna prorekao da će na ovom delu biti izgrađena pruga, koja će potom biti zaboravljena, te da će ponovo „oživeti“, ali da „neće putovati putnici radi posla i potrebe nego ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije“.

Slučajno ili ne, tek tako je i bilo. U proleće 1916. otpočela je izgradnja pruge Vardište – Užice, ali su problemi nastali u savladavanju masiva Šargan. Prilikom kopanja tunela ispod brda Budim radnici su stradali, pa su radovi na pruzi prekinuti.

Kasnije su radovi u više navrata nastavljani i prekidani, a zahvaljujući mudrim inženjerskim rešenjima nastala je čuvena „osmica“, izradom trase između mokrogorske kotline i Šarganskog prevoja.

Poslednjeg dana februara 1974. godine ukinut je voz sa svim prugama uskog koloseka, jer je procenjeno da je neisplativ. Tako je „Šarganska osmica“ pala u zaborav.

Ali, pre 18 godina, na inicijativu žitelja ovog kraja, započeta je rekonstrukcija pruge. Obnovljena je deonica u dužini od 15,5 kilometara, a ovu turističku atrakciju svake godine poseti veliki broj turista iz zemlje i inostranstva vozeći se „Nostalgijom“ koja „plovi“ jedinstvenom prugom uskog koloseka u Evropi.

Deo šina koji pravi „osmicu“ dugačak je svega 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na trasi ima 22 tunela od kojih je šarganski tunel najduži.

Još jedan kuriozitet prati „Šargansku osmicu“ – u planinskom bespuću, na stanici Jatare nikada niko nije ni izašao ni ušao.

Zanimljivo je da je turistima koji putuju čuvenom rutom u obliku osmice gotovo nemoguće da odrede kuda je voz prošao, a kuda bi tek trebalo da prođe.

Izvor: TELEGRAF

RTS: Dedovina u Mokroj Gori nije na prodaju

RTS: Dedovina u Mokroj Gori nije na prodaju...

Nemanja je nasledio kuću roditelja njegove majke. Kako je počela pandemija korona virusa on je rešio da počne sa ostvarenjem svog sna – da od stare kuće usred divljine (nadomak granice sa Republikom Srpskom) napravi dom u kome će osnovati porodicu i živeti kao u švajcarskim planinama.

Nemanjini najbolji drugari iz Mokre Gore pratili su kako on poslednjih desetak meseci pokušava da od stare dedine kuće zidane običnim blokovima napravi sopstvenim rukama raj na zemlji. Mnogi su mu pomagali. Mladi momci koji su od svojih dedova naučili mnoge zanate počeli su da stvaraju čudo, a kada su uvideli da radovi zastaju, da snage nema dovoljno, da se useljenje “udaljava” bili su odlučni da ga bez njegovog znanja prijave za serijal “Moja dedovina”.

Za 4 dana i uz pomoć 6 prosečnih plata (koliko serijal donosi domaćinu) čeka se useljenje u moderan dom usred divljine zapada Srbije. Nemanja je potomak čoveka koji je bio medicinski brat i pomagao svima u ovom prelepom kraju, a njegov unuk je nastavio da pomaže svima, pa se očekuje moba (ispomoć) prijatelja i dan i noć – dok se posao ne završi.

Ekipa jedne od najgledanijih emisija u Srbiji ovoga puta za saborce ima mlade momke pune snage i volje. Misija obnova dedovina širom Srbije se nastavlja. Tome svedoči i preko hiljadu prijava za učešće u ovom serijalu, koji se emituje tek 10 nedelja (prijave šaljite na mojadedovinarts@gmail.com).

Petak uveče je vreme kada se ponovo misli na svoju dedovinu. Budite uz RTS.

RTS: Mokra Gora, čudo na tri reke i između tri planine…

Mokra Gora, čudo na tri reke i između tri planine

Uz Šargansku osmicu i Mećavnik, Mokra Gora se, u dramatičnom obrtu, spasila, ne samo demografskog kolapsa, migracija i nezaposlenosti, već i eksploatacije nikla, i uzdigla kao mesto gde je kultura življenja primerena pravilima očuvanja prirode. I gotovo nezamislivo pokazalo se ovde mogućim i održivim, pa ovo naselje na tri reke i između tri planine, godišnje ugosti oko 200.000 turista.

U rasporedu prirodnih lepota, mokrogorski je kraj uvek bio na dobitku – sve je ovde, između Tare, Zlatibora i Šargana, dobronamernom čoveku na usluzi i na zdravlje.

Crkva Svetog Jovana Krstitelja, FOTO: Printscreen RTS

Uz Kamišinu se, još iz rimskog doba vezuju predanja o devet lekovitih izvora. Za pet se već zna, a ostale se Mokrogorci i ne trude da pronađu, jer su ih, kažu, Tarabići upozorili da, sa devetim otkrivenim stižu teška vremena. Druga je priča sa lekovitim travama, to izobilje se potpuno i sa radošću deli sa gostima.

„Ovde nema fabrika, nema zagađivača, znači, sve je čisto, bez veštačkih đubriva, bez ikakvih hemikalija, prskanja. Ovde je zdravlje i bogatstvo“, priča Zoran Dragutinović iz Mokre Gore.

Živu sliku stvarnosti od koje nas dele vekovi, još čuvaju mokrogorski zaseoci, priobalja i klanci. Tu se raspoznaje ono fino tkanje naše kulture i duha predaka. Ovde se dolazi i po taj blagoslov.

O ratovima i nevoljama, bremenitoj prošlosti ovoga kraja, svedoči i hram posvećen Vaznesenju Gospodnjem u Kršanju. Predanje kaže da je sagrađen još u doba Nemanjića, a posle svih rušenja i paljenja, narod je uvek, iznova podizao svoju crkvu da slavi Gospoda i potvrdi svoje trajanje, u kršu nad kojim se zaista, samo nebo vidi.

Šarganska osmica, graditeljsko remek-delo

Mokra Gora je svetu dala i svoja čuda Šargansku osmicu, jedinstveno graditeljsko remek-delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Garavog ćiru zamenile su dizelke, a putnike namernike, oni koji se sada voze isključivo radi uživanja.

„Lepa priroda, toliko kiseonika, sve lepo sređeno, ja bih ovo, verujte, iskreno rečeno, stavila u školske udžbenike. Srbija je toliko lepa, toliko divnih stvari ima videti“, kaže Gordana Ćalić, iz Beograda. 

Ovoga leta, karte se rezervišu na sajtu „Srbija voza“, a broj putnika je ograničen na stotinu, kako bi se ispunile sve propisane mere zdravstvene zaštite. Za smeštaj, Šarganska osmica otvara svoje bungalove, vile i apartmane.

„Pokazalo se u ovoj sezoni da je Mokra Gora savršen izbor za goste koji žele da provedu svoj odmor ovde, u ovoj nedirnutoj prirodi, u čistoj i zdravoj sredini. Odavde mogu i da rade, mi već imamo goste, a imamo i najave za naredni period, jer su gosti osetili da je ovo jedna bezbedna, čista, zdrava sredina u kojoj mogu da uživaju i provedu svoj letnji odmor“, istakla je Aleksandra Milutinović iz Infrastrukture železnica Srbije. 

Drvengrad, grad iz doba kojeg više nema sa prednostima modernog doba 

Drugo mokrogorsko čudo je stiglo sa Kusturicom, koji je baš ovde odlučio da podigne grad, i to grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo, a nije nikada do tada.

Iz doba kojeg više nema, nikao je Drvengrad da dočara snagu i lepotu ljudskog poduhvata, izvanrednog i dopunjenog prednostima savremene civilizacije.

I tako traje ta čudesna priča o vaskrsloj lepoti, o čoveku i prirodi. I svako ko dođe ima pravo na svoj deo tog mokrogorskog sna.

Izvor: RTS

RTS: Mokra Gora – mesto gde je život dobio novu šansu…

Mokra Gora - mesto gde je život dobio novu šansu.

Nije teško pretpostaviti šta bi se desilo sa Mokrom Gorom, da se posle ukidanja pruge uskog koloseka godine i zatvaranja fabrike “Kotroman”, nije okupilo društvo entuzijasta i počelo obnovu dela pruge, koja će postati čuvena “Šarganske osmica”. Potom je u Mokru Goru stigao proslavljeni režiser, i podigao grad iz svojih snova, pa je mokrogorska priča dobila svetsku popularnost.

Šezdesetak mokrogorskih osnovaca najbolja su potvrda da je život ovde dobio novu šansu. Sa turistima ukrcanim u vagone starog ćire i nebrojenim gostima Drvengrada, na put u budućnost krenuli su i serdar Jovan Mićić, mokrogorske lekovite vode, stare brvnare i – čitavo selo.

mokra gora rts
Emir Kusturica, Foto: Printscreen RTS

Gvozden Miković iz Mokre Gore navodi da ljudi kažu da tu žele da žive, jer imaju koristi. “Jezik treba znati, običaje treba znati, kulturu treba znati, jelo treba znati. Kad onaj proba, a nikad nije probao, kaže – ‘ej, ovo jeste nešto! Neuobičajeno i drugačije”, priča Miković.

Oko stotinu Mokrogoraca već je zaposleno u “Šarganskoj osmici” i na Mećavniku, a Mokru Goru godišnje poseti i do 200.000 turista.

Nebojša Mladenović iz “Šarganske osmice” smatra da se treba najviše bazirati na domaće proizvode, i sve ono što je domaće na tom mestu, da bi sutra napravili što veći učinak. U dramatičnom obrtu, Mokra Gora se spasila ne samo demografskog kolapsa, migracije i nezaposlenosti, već i eksploatacije nikla i potpunog uništenja.

“Mokra Gora pobediti mora”, poručuje Emir Kusturica, režiser i idejni tvorac Drvengrada.

“U poslednjih dvanaest godina, natalitet se povećao za 450 posto. S druge strane, to je valjda jedina sredina koja je uspela da napravi 19 kilometara kolektora, da seljani imaju uvek prohodno do kuće, da se đubre odvodi kako valja i da su kuće uglavnom tipske”, ističe Kusturica.

Tu je bliskost vrhunske umetnosti i opšteg ukusa moguća. Mokra Gora ugosti i najbolje simfonijske orkestre. Ne postoji manje mesto na Balkanu, u koje dolazi toliko najpoznatijih autora i glumaca.

Izvor: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3399376/mokra-gora–mesto-gde-je-zivot-dobio-novu-sansu.html

ESPRESO: Voz “Nostalgija” ponovo na šinama…

SRPSKU TURISTIČKU ATRAKCIJU GODIŠNJE POSETI VIŠE OD 70.000 TURISTA!

Muzejski voz „Nostalgija“, sastavljen od restauriranih putničkih vagona iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi svakodnevno saobraća u dva termina: 10.30 i u 13.30 sati. Ukoliko interesovanje turista za vožnju popularnim „Ćirom“ bude veće, organizovaće se i fakutativni polasci iz stanice Mokra Gora u 8.00 i u 16.10 časova. Za vožnju na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi cena karte za odrasle je 1000 dinara, a za decu do 14 godina 500 dinara.

Ovogodišnja letnja sezona saobraćaja turističkog voza „Nostalgija“ u muzejsko – turističkom kompleksu „Šarganska osmica“ počela je 1. aprila i trajaće do 31. oktobra.

Mokra Gora, Foto: RINA

Muzejsko – turistički kompleks u Mokroj Gori, sa jedinstvenom železničkom prugom „Šarganska osmica“, muzejskim vozom „Nostalgija“ , smeštajnim i ugostiteljskim kapacitetima, čini ovaj kompleks jednim od najposećenijih turističkih centara proteklih godina u Srbiji.

Naime, pre pandemije virusa Kovid 19 muzejskim vozom „Nostalgija“ na „Šarganskoj osmici“ godišnje se prevozilo preko 70 hiljada putnika. Turistički kompleks na Mokroj Gori posećivalo je čak tri do četiri puta više gostiju, od kojih je oko polovine bilo iz inostranstva.

Za turiste koji odluče da posete ovaj jedinstveni muzejsko – turistički kompleks u Mokroj Gori primenjuju se sve mere epidemiološke zaštite protiv virusa Kovid-19.

Izvor: https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/771485/srpsku-turisticku-atrakciju-godisnje-poseti-70-000-turista-voz-nostalgija-ponovo-na-sinama